У раду се проблематизује стварни друштвени положајмањинских религија, конфесија, вјерских заједница и цркава у и по-стдејтонској Босни и Херцеговини. Другим ријечима, аутор, истражу-је реални друштвени, политички, легислативни, медијско-комуникаци-јски, економски и статус тзв. малих вјерских заједница и цркава уосталим сферама егзистенције као што су образовање, култура, здра-вство итд., настоји да одговори на, реторички посматрано, једноста-вно питање: да ли су мањинске религије, конфесије, вјерске заједнице ицркве, које тако дефинише и третира Закон о слободи вјере и правномположају цркава и вјерских заједница, дискриминисане или не. У фоку-су ауторове анализе су подједнако институционална сфера, тј.мањи-нске религијске заједнице као такве, али и појединци, припадници, вје-рници и сљедбеници тих институционализованих и формализованихрелигијско-конфесионално-еклесијалних субјеката именованих као ма-ле вјерске заједнице и/или цркве. Резултати ауторових емпиријско-те-оријских истраживања могу се сажети у нијансирани, комплексанодговор чији садржај води ка закључку да су мањинске религије,цркве ињихови припадници у неколиким сферама живота ипак у подређеномположају, упркос декларативној равноправности свих религија, конфе-сија, вјерских заједница и цркава. Такав закључак писац подупире бро-јним и плаузибилним аргументима.