Research indexJournal article
СВЕТОСТ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ
Никитовић
ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ10 Sep 2018Open access
NobleIDark:/48914/w1/20260515/7508A042DOI10.7251/pns1301039n
СВЕТОСТ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ
Никитовић · ПРИЛОЗИ НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ · 2018
NobleIDark:/48914/w1/20260515/7508A042DOI10.7251/pns1301039n
Free to read at the publisher
You can read the abstract here, or the full text at the publisher.
Abstract
У раду се разматра лексичко значење ријечи просвета и про светитељ,полазећи од средњовјековног значења појмoва svAtx-, svytx- и творбеноггнијезда које овај коријен ријечи у епоси црквенословенског језика обра-зује. Сљедствено различитим идејама по тоњих епоха, дошло је до раздва-јања значења ријечи просветитељ и просветити којe у савременом лексич-ком систему српског језика и књижевности егзистирају са два различитасемантичка садржаја – средњовјековном, светосавском, и нововјековном,досите јевском, значењу. С обзиром на сложеност данашње ситуације упросвјети, основним и средњим школама нарочито, те значају васпитно-обра зовног процеса у формирању личности, у раду се афирмише светосав-ски појам просвјете.