Божо ЋорићВАРИЈАЦИЈЕ У ТУМАЧЕЊУ ИЗВЕДЕНИХ РЕЧИ У ЈЕДНОЈЕЗИЧКИМ РЕЧНИЦИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА 1 1.Александар Белић, у својој књизи О језичкој природи и језичком развитку 2 , све речи једног језика дели на праве и неправе.За праве речи је, по њему, карактеристично, поред осталог, то што "немотивисаним комплексом гласова" 3 обележавају некакав појам (предмет), из чега јасно произилази да такве речи не могу послужити као узор за прављење нових речи.На другој страни, код неправих речи, одговарајући комплекс гласова је мотивисан, тј.у тим речима однос према основној речи, и по структури и по значењу, потпуно је јасан и провидан.Према томе, речи као што су око, зоб, нос, звер итд.су немотивисане, а као такве су и непродуктивне, што се лепо види у поређењу са боровина, буковина, Петров, дрвен и сличним неправим речима; само ове друге могу послужити као узор за грађење нових речи.По Белићу мотивисаност и продуктивност су у тој мери нераздвојне особине да "свако губљење мотивисаности повлачи за собом и стварно губљење продуктивности". 4А то даље значи да "неправи" карактер неке речи није вечан.Демонстрирајући ову тезу на именицама