Research indexJournal article
"Македонизми" у Сремчевом Кир Герасу
Радић
Zenodo (CERN European Organization for Nuclear Research)1 Jan 2008Open access
NobleIDark:/48914/w1/20260524/9CD9BF5FDOI10.5281/zenodo.6406251
"Македонизми" у Сремчевом Кир Герасу
Радић · Zenodo (CERN European Organization for Nuclear Research) · 2008
NobleIDark:/48914/w1/20260524/9CD9BF5FDOI10.5281/zenodo.6406251
Abstract
Српска реалистичка приповетка Кир Герас, Стевана Сремца (1855—1906) аутентичан је ауторов захват у живот београдске трговачке средине друге половине Х1Х века. Готово етнографским оком, Сремац је дочарао културолошки судар различитих народа који у овој средини покушавају да обезбеде заједнички живот. Ослонац у свом сугестивном казивању аутор налази у језичком и дијалекатском колориту. У њему значајно место налазе језички „македонизми“, који верно одсликавају миграциону структуру дела тадашњег београдског трговачког слоја. „МАКЕДОНИЗМИТЕ” ВО СРЕМЧЕВИОТ КИР ГЕРАС Резиме Во книжевното дело на Стеван Сремац (1855—1906), српски реалист, особено место имаат неговите етнографски и лингвогеографски постапки, коишто му дават посебната вредност на неговото дело. Во таа смисла во делото го препознаваме и jазикот на македонските доселеници во Белград од втората половина на ХХ век. Дури и повеке, ]азикот на главните ликови во расказот Кир Герас дава многу автентични податоци за миграционите патишта коишто водеа од Македонида кон север. Во тие лингвистички факти ги наоГаме многу оние од ]угозападното македонско етнолингвистичко огниште. Во таа билингвна зона, кадешто веке многу векови заедно живеат Арумуни (Власи) и Словени, наогаме и денеска многу лингвогеографските податоци со коишто се карактеризира и Сремчевиот Кир Герас.