Ликовна интерпретаци ја стихова Пс 67 (68): 15–16 у свим сачуваним источнохришћанским илустрованим псалтирима обухвата различите иконографске варијанте Навуходоносоровог сна, догађ ја описаног у старозаветној Књизи пророка Данила (Дан 2). Стихови псалма који говоре о гори „на којој омиље Богу живјети” и на којој ће „Господ живјети до вијека” изједначени су са сликом камена који ће се од горе одвалити без руку, сатрти статуу из Навуходоносоровог сна и постати планина која ће испунити сву земљу. У таквој семантичкој спрези Пс 67 (68) и прича о Навуходоносоровом сну фокусирају се на места Господњег пребивалишта на земљи (Синај, Сион), користећи богати репертоар библијских, догматско-литургијских и иконографских тема, попут симболичних слика теофанија и хијерофанија, префигурација Богомајке, Христа и Христовог Оваплоћења, те есхатолошких идеја Новог Сиона/Јерусалима.