Аутор анализира примену Европског истражног налога (ЕИН) у контексту прибављања и преношења дигиталних доказа унутар Европске уније. Посебну пажњу посвећује изазовима који произлазе из специфичне природе дигиталних података – њихове транснационалности, лаке изменљивости и зависности од технолошких провајдера. У раду се истичу проблеми ефикасности и брзине поступка, разлике у националним законодавствима држава чланица, као и питања заштите приватности и права на одбрану. Иако је ЕИН замишљен као инструмент који треба да превазиђе недостатке класичне међународне правне помоћи, пракса показује да он није довољан када је реч о дигиталним доказима. Управо зато донета је Уредба (ЕУ) 2023/1543, која уводи нове механизме за прибављање и очување електронских података. Аутор закључује да је потребно даље јачање правне сигурности и уједначавање праксе како би се постигла равнотежа између ефикасности кривичног гоњења и поштовања основних права.