Док је током 1973. године живео у Страсбоургу и обављао дужност лектора за српски језик, Данило Киш сусрео се са лите- ратуром која је говорила о стаљинистичким злочинима. Сазнања која је у њему пробудила књига Карла Штајнера 7000 дана у Сибиру и друге књиге формиралa су јединствен стваралачки процес у историји јужнословенских књижевности. Чињеница да је Гробница за Бориса Давидвича зачета најпре из етичких, а потом из естетичких мотива, пренела се и на раван композиције и стила писања прича у овој књизи. Писац отуд у свом наративу рачуна на речи које су написане, као и на лакуне које су наслућене, те на многим местима очекује саучесништво читалаца у етичком ставу према злочинима стаљинизма. Како то изгледа спуштено на основне партикуле књижевног дела: речи, редослед речи у рече- ници, композицију сложене реченице, а како се шири на опис и моралистичке закључке.