Апстракт: Циљ овог рада је да испита однос између јавног интереса, узбуњивања и заштите тајности података, кроз упоредну анализу права Европске уније (ЕУ) и праксе Европског суда за људска права (ЕСЉП).Истраживање полази од тезе да узбуњивање представља један од кључних механизама демократске контроле, али да његова правна природа није потпуно заокружена у нормативном оквиру ЕУ, посебно у погледу материјалног појма јавног интереса.Методолошки, рад комбинује нормативну анализу Директиве (ЕУ) 2019/1937 и Директиве (ЕУ) 2016/943 са доктринарном анализом значајних пресуда ЕСЉП.Резултати показују да се у ЕУ јавни интерес јавља само имплицитно, кроз повреду права ЕУ, док ЕСЉП развија супстантивни тест који укључује процену јавног интереса, добру веру узбуњивача, тежину откривене повреде, делотворност механизама унутрашњег узбуњивања и постојање узрочнопоследичне везе између узбуњивања и учињене одмазде.Судска пракса стога функционише као материјални коректив Директива, посебно у случајевима откривања поверљивих, пословних или државних тајни.