Research indexBook chapter
Источно питање и настанак трајне безбедносне нестабилности Балкана
Таловић, Ђурашевић
Велика источна криза и словенски свет1 Jan 2026Open access
Источно питање и настанак трајне безбедносне нестабилности Балкана
Таловић, Ђурашевић · Велика источна криза и словенски свет · 2026
Abstract
Источно питање представља рану фазу глобалног управљања кризама империјалног распада, у којој су велике силе настојале да контролишу територијалне, политичке и идентитетске трансформације Југоисточне Европе. Селективна примена принципа самоопредељења, инструментализација националних покрета и стварање зависних државних ентитета могу се посматрати као историјска претходница каснијих модела глобалног поретка. Током више од једног века, Балкан је у европској политичкој и историјској мисли препознат као „буре барута“. Управо на овом простору десио се догађај који је непосредно покренуо Први светски рат што је, додатно, учврстило перцепцију Балкана као зоне дуготрајне нестабилности. Крајем 20. века, распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и оружани сукоби који су уследили, представљали су први озбиљан изазов уверењу да је окончањем хладног рата наступио такозвани „крај историје“. На тај начин се створила снажна паралела између почетка и краја 20. века, при чему је Балкан поново постао простор на којем се репродукују обрасци ранијих конфликата. Међутим, ово поређење превазилази површну историјску симетрију. И Први светски рат и грађански ратови на простору бивше Југославије били су део ширих геополитичких процеса, који су укључивали низ догађаја како пре, тако и након самих оружаних сукоба. Посебна пажња истраживања посвећена је улози великих сила и обрасцима њиховог утицаја на Балкан, као кључном и одлучујућем чиниоцу деликатних историјских процеса. Ови обрасци утицаја могу се разумети једино у ширем геополитичком контексту, посматрајући Балкан као периферију Источне Европе и контактну зону између различитих цивилизацијских, политичких и безбедносних простора. Коначно, анализа савремених манифестација неразрешених сукоба и могућности превазилажења омогућава дубље разумевање трајне нестабилности региона. Балкан се тако појављује не само као простор локалних сукоба, већ и као индикатор ширих структурних слабости европског и међународног поретка, што га чини неизоставним елементом сваке озбиљне анализе Источног питања и његових дугорочних безбедносних импликација.