Research indexBook chapter
Слика „Другог” као средство самопоимања у контексту Првог српско-турског рата
Пешић, Јевтић
Велика источна криза и словенски свет1 Jan 2026Open access
Слика „Другог” као средство самопоимања у контексту Првог српско-турског рата
Пешић, Јевтић · Велика источна криза и словенски свет · 2026
Abstract
Појам „Другогˮ представља саставни део самодефинисања једне групе, јер „миˮ знамо ко смо (барем делимично) кроз свест да нисмо као „ониˮ. Стога, није могуће посматрати урођену природу тј. суштину неке одређене етничке заједнице, јер су све оне у мањој или већој мери дефинисане у односу на своје суседе. Оно што се намеће као централно питање у овом интеракционистичком приступу јесте питање граница између нација и симболичких оквира (идентитета, вредности итд.) који се користе за њихово успостављање. У те сврхе, развијени су конструкти са потенцијално континенталним линијама разграничења попут Исток-Запад дихотомије и слично. Ови феномени задржавају своју актуелност јер имају јасну друштвену и политичку употребљивост, пошто служе за даље диференцирање и раздвајање група, али и за стварање извесних заједничких елемената који могу послужити као основа за интеграцију. Међутим, имајући у виду чињеницу да је „другостˮ контекстуална тј. да настаје у специфичном времену и простору, поставља се питање одрживости приступа којим се „Другиˮ посматра као статичан и стереотипан (наглашава се унутаргрупна сличност и међугрупна различитост). У овом раду, аутори наглашавају динамичну природу „Другогˮ, проучавајући садржаје којима се он означава у одређеним текстуалним сведочанставима о Првом српско-турском рату. Основни циљ анализе одабране документарно-уметничке и мемоарске прозе јесте илустрација процеса којим се специфична искуства са „Другимˮ таложе у општије слике које, коначно, доводе до апстрактних оквира попут словенског света, а који могу бити у мањем или већем сукобу са сведочанствима на којима су временом настајали.