NobleBlocks

Research indexBook chapter

Врање у дипломатији од ослобођења до Берлинског конгреса

Јаначковић, Станисављевић

Велика источна криза и словенски свет1 Jan 2026Open access

DOI10.18485/ips_vikss.2026.ch7

Abstract

Потписан мир у Једрену 19/31. јануара 1878. године између зараћених држава Русије и Турске био је обавезујући и за Србију и Турску. Након успостављања мира уследила је дипломатска борба кнеза Милана Обреновића IV, представника српске владе, а пре свега министра спољних послова Јована Ристића за присаједињење ослобођених територија Кнежевини Србији. Русија која је тежила да прошири свој утицај на Балкану, Санстефанским миром предвидела је стварање велике Бугарске у чијем би саставу, поред других територија које је српска војска ослободила у Другом српско − турском рату (3/15. децембар 1877 – 24. јануар/5. фебруар 1878), ушло и Врање. Незадовољство је било изражено код представника српске власти, али и код становништва које је писало молбе не само српском кнезу, него и руском цару да остану у саставу српске државе. Аустроугарска и Енглеска, подржане од Немачке, нису се сагласиле са руским пројектом о стварању „Велике Бугарске“. Тако је дошло до ревизије Санстефанског мира на Берлинском конгресу, на коме je призната потпуна независност Србије, а од територије која је ушла у њене границе, касније су формирана четири округа: врањски, пиротски, нишки и топлички.

Discussion

More

Suggest a correction or report